Это - зеркало.
Основной
сайт автора
без рекламы!
niknas.hop.ru

Николай Наседкин


В ЗЕРКАЛЕ КРИТИКИ

В ЗЕРКАЛЕ
КРИТИКИ


Обложка
(Сербский / кириллица)

Геније на длану читалаца

Књига Николаја Насеткина «Достојевски: Енциклоподија», појавила се у издању реномираног подгоричког пердузећа ЦИП, у преводу Неде Андрић Радојевић. Књига је већег формата, волуминозног обима — штампана на 750 страница. Слог је двостубачан. За аутора који ове ретке исписује књига је утолико атрактивнија што је њезин преводилац ауторов бивши ученик, који је наобразбом надограђивао стечена знања. И то веома успјешно. Наш читалац први пут на једном мјесту налази (у попису) свешто је генијални руски писац 19 вијека написао, контакте које је имао са пријатељима, познаницима и противницима, као и попис коришћене литературе. Уводна реченица ове књгие је: «О Достојевском је написано на хиљаде књига, може се рећи — безброј». Мало даље је сљедећа реченица: «Први пут су у свјетској достојевистици у једној књизи сакупљене информације о практично свим пишчевим дјелима (написаним и ненаписаним), његовим јунацима, људима блиским Достојевском, појмовима који су на овај или онај начин били повезани с његовим именом». «Предговор» који је саставни дио ове књиге даје сљедећу информацију: «Енциклопедија» сс састоји из три основна дијела: «Дјела», «Ликови» и «Око Достојевског». Приказивач књиге, међутим, констатује да се у њеном садржају, уз то, налази: «Предговор», «Ф. М. Достојевски (кратки биограрски преглед)», «Списак скраћеница», «Главни датуми живота и стваралаштва Ф. М. Достојевског» и «Литература». Не види се ко је аутор текста «Ф. М. Достојевски кратки биографски преглед».

Књига jе богато илустрована фотографијама Достојевског. Фотографије су из различите пишчеве доби, прате пишчев раст од младићких дана до краја живота. Ту је и споменик Достојевском у Петрограду. На фотографијама се види и пишчева родбина: отац, мајка, браћа, сестре, кћи, супруге, затим куће Достојевског, дружење са пријатељима, вечеринке, ентеријер породичне куће. Читалац се срета и са цртежима Достојевског, рукописом, дипломама. Пријатно изненаћује пишчево калиграфско писмо — па ко каже да велики људи имају слаб — нечитак рукопис! Погледајте рукописне странице дјела Достојевског, аутографе романа, биљешке и др. То је калиграфија. У књизи је и друга документарна грађа везана за пишчев живот: фотокопије насловних страна часописа и зборника, тамнице пишчевог заточеништва, живот робијаша на даскама, листови истражног поступка, училишта. На цртежима су ликови романа Достојевског, понекад цртани и у карикатури, затим слике кажњавања заточеника и сл.

Први дио садржи 150 одредница. «Овдје се налазе. сва умјетничка; и публицстичка дјела (осим оних која су приписивана Достојевском), а такође и главне, неостварене замисли (оцсој јима су сачувани, осим на слова, било какве информације о сижеу и јунацима), најзначајније наиомене као и пишчеви предговори написани за дјела других писаца». Дјела су навецена по азбучном реду. Из дјела су наведени главни ликови, па на примјер из романа «Браћа Карамазови» наведена су 63 лика, из «Злочина и казне» 38, из «Идиота» 39, итд. У «Предговору» је назначено «да је овај рад, без обзира на његову енциклопедичност, ауторског карактера, што значи да посједује свој индивидуални стил, ритам и интонацију. У другом дијелу су «информације о основним ликовима умјетничких дјела Достојевског. Нијесу навођена објективна мишљења и размишљања појединих књижевних критичара и теоретичара о јунаку, већ информације које су утемељене на самом тексту дјела, уз минималан коментар».

То је и најобимнији дио књиге. Он је и занимљив с обзиром да даје карактеристику и психолошку структуру ликова дјела Достојевског. Ликови су у азбучном поретку. Обиман је и трећи дио књиге — поглавље «Око Достојевског». Он доноси рјечничке одреднице у виду информаније, ољудима који су на било који начин повезани са Достојевским, у виду краћих информација о географским називима и навођења одређених појмова који се често сретају у текстовима Достојевског. И овдје су имена — навођена азбучним редом. За достојевисте су занимљиви. и главни датуми живота и стваралаштва Достоевског. За необавијештене је, на примјер, занимљиво да се Достојевски појавио у книжевности 1844 године преводом Балзаковог дјела «Евгенија Гранде». За то вријеме овакав пут је био уобичајен. У селективној литератури су руски аутори. Нема сврхе полемисати с аутором, зашто нема студија о Достојевском југодостојевиста.

Насеткинова «Достојевски: Енциклопедија» у преводу Неде Андрић Радојевић лако се чита. Примједба преводиоцу који ћу учинити опште је природе. Наиме, сви преводиоци дјела Доетојевског, руску ри јеч «јуноша» преводе са младић, што је неоспорно адекватан превод. Та ријеч је у наслову (истоименог) романа Достојевског. Чини — се да се у праводу «младић» не осјећа довољно ироничност у језку Достојевског о главном лику. У мојему Липову ја сам од старијих особа, давно чуо израз «приспјенак» (ж. р.-а) за младића који улази у зрело доба, а коме су жлијезде удариле у главу па не зна «куд удара». Израз је вјероватно локално обоје али ми се чини да јегад кватан у случају Аркаде Долгоруког. Изражавамо крају добродошлицу енцклопедији «Достојевски» уласку њеног преводиоце свијет литературе и навдимо мисао коју аутор пр писује поетери Е. Кузминој-Каравајевој: «Без превеличавања се може реда појава Достојевски представља извјесну границу у разумијевању љди».

Крсто Пижурица.
___________________________
«Култура» (Черногория), 2006, 20 октября.











© Наседкин Николай Николаевич, 2001


^ Наверх


Написать автору Facebook  ВКонтакте  Twitter  Одноклассники



Рейтинг@Mail.ru